Pogled na... - Srbija

Zašto je evro skup?

Ima više faktora zašto evro ima manju kupovnu moć u Srbiji nego u zemljama evrozone, među kojima su, ocenjuju bankari i stručnjaci, velika tražnja za uvoznim proizvodima, rizik zemlje i obavezna rezerva koja se drži u NBS.

Dinar je u poslednjih godinu i po dana oslabio prema evru za skoro trideset odsto. Ako je razumljivo zašto domaća valuta slabi prema evru, nije sasvim jasno zašto evro u Srbiji ne vredi isto ili ima manju kupovnu moć nego u razvijenijim zemljama evrozone.

Kada evro pristigne u Srbiju počne da se preprodaje kroz bankarske kredite, a onda znatno poskupi. Bankari tvrde da najveće probleme pravi velika tražnja za uvoznim proizvodima.

Tek kada dođe više proizvođača automobila i bele tehnike, na šta sada najviše trošimo novca, biće i ravnoteže ponude i tražnje za evrima.

Kratkoročno smanjenje rizika zemlje i klijenata može da se ukloni redovnijim plaćanjem obaveza firmi, čega nema na zapadu.

"Domaće banke sklone su zarad prikupljanja likvidnosti da daju veće kamate na deviznu štednju što je onda manje povoljno nego da se zadužujete jeftinije u inostranstvu na duži rok", kaže Aleksandar Čulić, izvršni direktor "KBC banke".

Kada banke kupuju evro od matične banke ili na tržištu u Frankfurtu, plaćaju evro svega dva odsto, kolika je osnovna kamata odnosno "libor", koji se sada kreće od 1,2 do 1,7 odsto na godišnjem nivou.

Na to se dodaje i rizik zemlje klijenata i obavezna rezerva pa cena evra kada uđe u Srbiju uz bankarsku maržu znatno poskupi.

Kurs evra odražava ekonomsko stanje

S druge strane, ako želite domaći evro kao izvor kredita, morate da platite kamatu od pet odsto godišnje klijentu za štednju pa na to dodate još 25 odsto obavezne rezerve, onda i rizik klijenta, što evro iz Srbije u bankarskom sistemu čini znatno skupljim nego kad se pozajmljuje iz inostranstva.

"Od oktobra 2008. do juna ove godine Narodna banka potrošila je 2.800.000.000 evra na odbranu kursa dinara. Narodna banka kaže da bi sprečila velike dnevne fluktuacije a suština je da bi smo odbranili precenjenu vrednost dinara", kaže ekonomista Mlađan Kovačević.

Guverner Narodne banke Srbije u ostavci Radovan Jelašić smatra da će ovakvo neravnopravno stanje ne samo dinara već i domaćeg evra prema uvoznom evru postojati sve dok ne dovedemo ekonomiju u red, a to znači velike promene za sve.

"Za stanovništvo to znači sporiji rast standarda, za firme povoljnije makroekonomske uslove, a za državu racionalniju potrošnju i nižu inflaciju", kaže Radovan Jelašić, guverner NBS u ostavci.

Za sada dinar ima takozvanu internu konvertibilnost i razmenljiv je za evro u svakom momentu.

Kada budemo ušli u zonu evra, to će značiti da imamo jednako uspešna preduzeća i efikasnu administraciju, tako da će i uzroci fenomena skupljeg evra u Srbiji nestati.